za moje „apolitične” sestre

kažeš da sam ratoborna

dok se borim da strgnem svoje okove

kažeš da preterujem

kada tvrdim da sve su žene potlačene

kažeš da sam nerazumna i nepraktična, luda čak

kada tvrdim da svesno moramo odbiti

da povlađujemo muškarcima

kažeš da sam postala toliko politički ostrašćena

sestro, da ti nešto objasnim:

tvoja pasivnost takođe je politički stav

zato što

potlačenost nije izbor

ili nesrećna sudbina iz društva izopštenih

nijedna žena nije uspela da pobegne

seksizam rominja tiho, poput kiše,

on polako i neprestano prodire

dok nas u potpunosti ne natopi

i nežno, sasvim nežno

skoro neprimetno

on nam čini strašno nasilje

voda mrzne u nama i oblikuje nas u

neobično jednolične pojave

neobično pogodne za muškarce

potlačenost nije izbor – boriti se protiv nje jeste

moramo uzburkati morsku vatru

u svakoj ženi, svakom detetu,

neka plamen spali i poslednji jauk muške oholosti

iz naših umova, duša i tela

do tada

sve dok dobrovoljno

neguješ njegov ego, nudiš mu svoje telo,

pereš mu čarape, podižeš njegovu decu,

i ti si politički angažovana