Logo: Javorka Đurić @maple.things

 

Mi smo neformalni feministički kolektiv koji stremi edukaciji i skretanju pažnje na mizogine politike. Prvi put smo se okupile 2018. godine kao grupa entuzijastkinja koje se mahom nisu poznavale i pokrenule zatvorenu Fejsbuk grupu „Ženska solidarnost” vodeći se idejom da su grupe po uzoru na feminističke grupe za samopomoć ključne za razumevanje zajedničkog iskustva svih žena koje je posledica života pod kapitalizmom i patrijarhatom.

 

Znale smo da nas povezuje jedna, ali presudna stvar – feminizam, pa smo početkom 2021. godine krenule da pišemo i pričamo u javnosti, van svojih krugova. Drugim rečima, sve verujemo u feminizam i žensku solidarnost kao nužni otpor patrijarhalnom tlačenju. Verujemo u to da pukotine u tom sistemu stvaramo mi, okupljene oko ideje o oslobođenju žena.

Umesto da čitamo o „ženskom pitanju”, osećamo da je važno da budemo one koje svakog dana postavljaju pitanje – „a gde su tu žene?” Zašto u svemu postoje dve perspektive: ženska i ona druga koja se ne zove muškom, već univerzalnom? Mi smo žene koje su u istom trenutku, na istom (virtuelnom) mestu osetile da imamo obavezu da vidimo, osvetlimo, a onda i krenemo da menjamo položaj žena.

 

Nikada nije postojala dozvola za postojanje ženske solidarnosti, ali žene jesu uvek bile solidarne jedna sa drugom jer nas istorija ženske borbe uči da tamo gde ima tlačenja, ima i otpora. Onda kada biramo žensku solidarnost, kada biramo da budemo tu, rame uz rame, jedna za drugu, mi donosimo odluku da ćemo se boriti protiv patrijarhata.

 

Zato smo mi, psihološkinje, politikološkinje, sociološkinje, istoričarke, doktorke, biološkinje, filološkinje, pravnice, inženjerke, istoričarke umetnosti, toliko različite u mnogim drugim aspektima, odlučile da budemo ujedinjene oko ideje borbene i glasne ženske solidarnosti.


Verujemo da je Ženska solidarnost nastala u jednom istorijski značajnom trenutku za žene u Srbiji i regionu. Prethodne godine su nam pokazale da žene više neće ni ćutati, ni šaputati o preživljenom nasilju.

Bitno je naglasiti da feminizam nije jedna žena, jedan glas, već glas svih žena, naših mama, mama njihovih mama, mama njihovih mama. Ili kako o tom transgeneracijskom glasu piše bosanska pesnikinja Selma Asotić u svojoj pesmi „Matrilinearnost”:

Jednu rastoče
na konce, druga
isplete mrežu, treća zahvati.

Jedna na koži
zareže godine, druga savije
rešetke, treća istupi.

Jedna pod jezik
ušuška trn, druga uzgoji
grlo, treća se usudi.

Jedna ugrize
kamen u ustima, druga
proguta zube. Treća pljune.
Progovori.

Feminizam ne znači nužno i prijateljstvo, ali nema lepšeg prijateljstva od onog koje je zasnovano na feminističkim vrednostima. Američka feministkinja i pesnikinja Adrijen Rič je rekla: „Mora biti da ima onih među kojima možemo sesti i plakati i i dalje biti smatrane hrabrima”. Ženska solidarnost je siguran prostor za sve naše emocije, ali istovremeno i ona tačka koja navodi na transformisanje traume u borbu za druge žene i devojčice.

 

Baviti se feminizmom znači biti svesna činjenice da je mržnja prema ženama (neizgovorena) istina sa kojom žene žive hiljadama godinama. Međutim, baviti se feminizmom znači i birati borbu svakog dana. Same može da nas boli mržnja prema našem polu; kada smo zajedno, biramo da svoju tugu pretvaramo u bes i borbu, za sebe i sve druge žene. Mi smo veće od stvari koje su nam se dogodile, a način na koji se borimo sa tim jeste ono što menja svet.

Žena ženi  solidarna!