Draga drugarice, 

Pišem ti kako bih ti rekla da te razumem i da se ne dešava samo tebi i da te laže. Tog leta 2017. godine napisala sam: „Osećam se samo, toliko usamljeno da mislim da i tama izbegava da me dodirne i da odbija da me već jednom proguta. Osuđena sam na to da budem sama.” Proždirao me je osećaj samoće i sramote. Udarala su me ta dva osećaja na smenu. Tačnije, to su dva osećaja koja su obeležila celu moju vezu sa muškarcem koji gleda pornografiju. 

Pravila sam takve kompromise da sam uvek osećala da gubim sebe. Što je više gledao pornografiju, to sam manje ja za njega bila ljudsko biće. A kako i da budem ljudsko biće, kada sam tu samo zarad njega, njegovog zadovoljstva, njegovih fantazija koje, ako odbijem, dobijam svađu, pritiskanje i iznuđivanje pristanka? Tada nisam znala da je i to seksualno nasilje. 

U vezi sa muškarcem koji gleda pornografiju izdaja sopstvenih granica postaje deo rutine. Telo se samo navikne da je sredstvo za ostvarenje njegovih ciljeva. Gledala sam kako pornografija guta čoveka kog sam volela i kako pred mene postavlja sve bizarnije i nasilnije zahteve. U takvoj vezi znači da tvog poniženja nikad nije dosta. Taj osećaj u stomaku kojim te sopstveno telo obaveštava da je izdato, to šutiranje iznutra koje sam ignorisala nije bilo ništa drugo nego samoodbrana od nasilja. 

Muškarci koji gledaju pornografiju vrlo su ubedljivi kada zahtevaju stvari koje ne želimo.

„To rade svi.”
„Znaš li šta rade druge devojke za svoje momke?”

„Ne znam zašto ovo gledaš kao poniženje, to je samo seks.”

To je samo seks. To je samo seks koji ti ne želiš. To je seks koji  zahteva od žene da glumi pornografsku fantaziju, a ne autentičan odnos. On ne želi odnos sa ženom pored sebe, on želi ponižavajući performans. Jedna od važnijih rečenica koju sam pročitala jeste da je seks iskustvo, a ne predstava. To je iskustvo u kome ti kao žena imaš prava da ti se nešto ne dopadne, da nešto ne želiš, da se uvek i u svakoj sekundi predomisliš. 

Seks u takvom odnosu postaje bojno polje u kome prvo stradaju autentičnost i žensko zadovoljstvo. Pornografija nije gluma, to je seks sa stvarnim ženama, stvarno poniženje, to je seks koji žene ne žele. To je čitava industrija koja šalje poruku muškarcima da su žene uvek, svuda, u svakom trenutku, u svakoj situaciji, samo na njihovu pomisao, spremne da ih zadovolje i tu da ispune svaki njihov zahtev. 

Veza sa pornografskim zavisnikom znači napad. Na granice, autonomiju, poštovanje, znači manipulisanje i laganje, znači ignorisanje neprijatnosti i trpljenje. Rađeno je više istraživanja u kojima je potvrđeno da je veća verovatnoća da će korisnici pornografije seksualno objektifikovati i dehumanizovati žene, da je verovatnije da će izraziti nameru da siluju i da je manje je verovatno da će intervenisati tokom seksualnog napada.

Muškarci koji gledaju pornografiju češće će okriviti žrtve seksualnog nasilja i verovatnije da će podržavati nasilje nad ženama, a takođe je i veća verovatnoća da će počiniti seksualno nasilje. To sam, nažalost, osetila i na svojoj koži.

Moj bivši partner je tako došao jednom na ideju da se igra igre silovanja. „Hoćeš da igraš igru silovanja?” glasio je predlog u kom ja nisam želela da učestvujem. I za šta sam morala da se branim i izborim. Njegova fantazija gde me siluje postala je važnija od mene i toga šta ja želim. Teško je odbiti seks kada ste sa konzumentom pornografije, jer je njima odbijanje seksa samo još jedna kategorija na porno sajtovima. 

Pre napada na mene, propustila sam crvenu zastavicu koju je on vešto uvio kao brigu: „Ima snimaka gde su žene ponižavane, ali ja to gledam da ne bih ponižavao tebe.” Ono što tada nisam znala je da ako neko uživa da gleda ponižavanje, brzo će krenuti da ga sprovodi i da od toga neću biti izuzeta ni ja, odnosno da ću i ja doći na red. Muškarci gledaju pornografiju svuda – na fakultetu, na poslu, u javnom prostoru, čak i u blizini dece i to smatraju svojim pravom. U pornografiji imaju potvrdu da imaju pravo na seks, bez obzira na potrebe druge strane. 

Veze sa muškarcima tada podrazumevaju da je tvoje telo nedovoljno dobro. Dok smo na njih upućene, ostaje taj osećaj da šta god uradile, koliko god se trudile, neke od žena pokušavaju što više da se uklope u pornografski okvir koje im muškarci nameću, opet ne budemo dovoljne. Sa pornografskim zavisnicima ostaje taj osećaj u telu da nije dovoljno privlačno i seksualizovano. 

Sa pornografskim zavisnicima stoji nam u mislima da istrpimo neprijatnost samo još ovaj put. Osećaj izdaje. Više puta se dešavalo da mi kupuje odeću i komentariše šta treba da radim sa svojim telom kako bih bila privlačnija, a privlačno je u njegovim očima značilo – pornifikovano. Percepcija sopstvenog tela mi se izmenila, stalno sam na sebi nalazila mane, moje telo dugo nije bilo zaista moje.

Granice su mi uništavane i znala sam da nešto nije u redu, ali kada bih tražila savete na internetu, tada sam uglavnom nalazila relativizovanje, čak i savete da pornografija može da bude oslobađajuća i korisna za istraživanje sopstvene seksualnosti. Realnost je drugačija od kratkih članaka koji promovišu i ulepšavaju pornografsku industriju. Pornografija nam kidnapuje intimnost. Prema knjizi Melinde Tankard-Rajst „Izabrao je pornografiju umesto mene” (He Chose Porn Over Me, 2022), žene preuzimaju teret da pomognu muškarcima, a same često ne nailaze na podršku za nasilje koje preživljavaju dok su u odnosu, ali i nakon odnosa. 

Žene troše svoje emotivne i mentalne kapacitete kako bi objasnile muškarcima da im treba pomoć, da je pornografija štetna i za njih i za njihov odnos i uporno dobijaju poruku da je problem ipak možda u njima. U tom sveopštem sluđivanju i negiranju da su u nasilnom odnosu učestvuju i psiholozi i psihijatri i prijatelji. Često se i u samom jeziku muškarci koji gledaju pornografiju tretiraju kao zavisnici (izraz: pornografski zavisnici) – što znači da su oni bolesni i da im treba pomoć. 

Česti su tu i tekstovi, koji su kritični prema pornografiji, ali sa stanovišta toga kako je to muškarcima koji su od nje „zavisni”. Muškarci gledaju pornografiju zato što to biraju. Momenat kada izaberu da gledaju pornografiju, biraju i da ne gledaju ženu kao ljudsko biće, nego kao sredstvo. 

.Zbog svega ovoga sam, draga drugarice, i osetila potrebu da napišem ovaj tekst. Otišla sam onda kada sam bila dovoljno spremna i osnažena, i iz ove pozicije želim da kažem osamnaestogodišnjoj sebi: život je divan kad se zauzmeš za sebe. To ne dolazi u vakuumu, mogla sam da se zauzmem za sebe zbog žena koje su mi bile podrška. 

Želim da možda ovaj tekst dođe do žene kojoj je potreban i koji će joj potvrditi: da, treba da ga ostaviš jer gleda pornografiju i to nije preterivanje. Da, treba da postaviš ultimatum. Da, ti si važna i zaslužuješ bolje. I da, znam, možda zvuči kao floskula, ali – u ovoj borbi nisi usamljena i vrediš takva kakva si.

*Sumirana istraživanja mogu se pronaći na sajtu FightTheNewDrug.