Dragica Končar je rođena 1. januara 1915. godine u Jošanu. Ubijena je u Zagrebu 21. avgusta 1942. godine. Bila je članica KPJ od 1938. godine, a u NOB-u je od 1941.
Zbog uspeha u školi, roditelji su nastojali da joj pruže dalje obrazovanje, a koje je nastavila u Gimnaziji u Gospiću. Zbog nedostatka materijalnih sredstava, morala je da prekine obrazovanje posle petog razreda Gimnazije.
Nakon zaposlenja u pošti, ubrzo je shvatila da poslodavci očekuju poniznost i odricanje od vlastitih načela, na šta Dragica nije želela da pristane. Odbijanje da se povinuje rezultiralo je otkazom. Kako je u to vreme vladala besparica, Dragica se mučila sa pronalaženjm posla. Naposletku je uspela da se zaposli u fabrici papira.
Videvši način ophođenja prema radnicima i nepravdu koju trpe, odlučila je da okupi radnike i organizuje demonstracije, što je ponovo dovelo do gubitka radnog mesta. Dragica je bila neumorna borkinja za radnička prava. Nešto kasnije, upoznala je Rada Končara, sa kojim se venčala. Sa njim se sastajala isključivo tajno jer je Rade bio sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske, pa je policija neprestano motrila na njih. Nakon zaposlenja u fabrici Siemens 1937. godine, gotovo sve radnice je organizovala u sindikalnu organizaciju u borbi za povećanje nadnica i protiv šikaniranja.
Policija ju je uhapsila 1939. sa ciljem da preko nje dođe do Končara, ali kako nije progovorila, pustili su je. Iako nije uspela ponovo da se zaposli u fabrici Siemens, njen uticaj na radnice ostao je veliki. Prešla je u ilegalu 1941. godine. Nakon toga počinju da je traže Ustaše, Gestapo i bivši poslodavci, ujedno računajući da će preko nje doći i do sekretara CK KP Hrvatske.
U prvim mesecima 1942. godine, trudna Dragica neprestano menja prenoćišta i revnosno izvršava partijske zadatke koji su joj povereni. Nekoliko meseci kasnije porađa se i sinu daje ime Rade po ocu. Istovremeno, njen muž čeka presudu o izvršenju smrtne kazne u Šibeniku. Nakon izlaska iz porodilišta sina je na čuvanje poverila Pepici Saili dok je ona nastavila da obavlja partijske zadatke u okupiranom Zagrebu.
Ustaški agenti uhvatili su je leta 1942. godine. Uprkos danonoćnom ispitivanju u gestapovskom zatvoru, Dragica nije progovorila. Mučena je do smrti 1942. godine. Za narodnu heroinu je proglašena 23. jula 1952. godine.