Sadržaj udžbenika i nastavnog programa osnovnih i srednjih škola sve je češća tema u medijima, naročito od kada je uvedena onlajn nastava usled pandemije virusa COVID-19, čime su roditelji a i šira javnost postali više upućeni u njihov sadržaj. Najčešće je u pitanju sadržaj nastave istorije, a sada je, u atmosferi koja okružuje javnu debatu o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i nacrtu Zakona o istopolnim partnerstvima, u pitanju udžbenik iz biologije za 8. razred izdavačke kuće “Klett”, u kom se pominju i definišu seksualne orijentacije, rodne uloge kao i uvodi pojam “rodnog identiteta”.
Feministički kolektiv Ženska solidarnost i Lezbejska i gej solidarna mreža ovim odgovaraju na aktuelnu raspravu o udžbenicima iz biologije kojim se u nastavu viših razreda osnovne škole uvodi pojam “rodnog identiteta” kao kategorije odvojene od pola, te se dalje mešaju naučni i nenaučni termini. Pre svega, pohvaljujemo napor autora da se pokrene kritička analiza rodnih uloga, mada smatramo da se ona radije konstatuje nego problematizuje.
Takođe, posebno pozdravljamo jasnu definiciju homoseksualnosti kao privlačnosti prema osobama istog pola kao i konstataciju da pripadnici manjinskih seksualnih orijentacija ne treba zbog toga da budu izloženi diskriminaciji u društvu. Ne pridružujemo se napadima konzervativnih aktera u društvu koji smatraju da o rodnim ulogama i patrijarhatu ne treba govoriti u školi i da u udžbenicima ne treba preispitivati ugnjetavanje žena koje oblikuje našu društvenu stvarnost.
Međutim, ističemo da se u ovoj diskusiji između “progresivnih” autora udžbenika i “konzervativnih” branioca statusa quo, to jest patrijarhata, gube iz vida određene duboko problematične stvari koje su uključene u ovaj udžbenik, a koje ne pomažu ni ženama, odnosno devojčicama, ni homoseksualnim osobama da na pravi način razumeju svoju biološku stvarnost, niti im pomažu u borbi za njihovo mesto u društvu.
Reč je o delovima udžbenika u kojima se uvodi pojam “rodnog identiteta”, te navodi kako “polni identitet” i “rodni identitet” ne moraju da budu isti, odnosno da su stvar izbora. Kategorički tvrdimo da naučno neutemeljeni pojam rodnog identiteta nije ključ oslobođenja devojčica, gejeva i lezbejki, već upravo suprotno, opasan način da im se implicitno sugeriše da nešto nije u redu sa njihovim telima.
Smatramo da se ovde, upravo u lekciji koja se tiče seksualne orijentacije, pojam rodnog identiteta uvodi na način koji implicira da je seksualna orijentacija, biološki utemeljena i urođena, bliska kategoriji rodnog identiteta, čime se pravi konfuzija i konflacija dva pojma. Takođe smatramo da se, kako u samom udžbeniku tako i u raspravi koja je povodom njega nastala, pojam pola obesmišljava izjavama različitih aktera da je “pol, kao i rod, stvar izbora”.
Pol, kao urođena i nepromenljiva kategorija, predstavlja osnovu diskriminacije žena, ali i homoseksualaca kao osoba koje privlače osobe istog pola. Ta diskriminacija neće se rešiti negiranjem nauke i pretvaranjem da je u pitanju izbor pojedinca. Pol je upravo jedna od najstabilnijih, najbolje evolutivno očuvanih i najbolje definisanih kategorija u prirodi. Mi smatramo da udžbenici iz biologije imaju dužnost da budu u skladu sa naučnim saznanjima na ovom polju. Zbog toga je izuzetno opasno da udžbenik iz biologije konstatuje da je pol prosto “upisan na rođenju” i može se tokom života menjati.
Naime, rodni identitet je pojam koji potiče iz uskih akademskih krugova, a od nedavno se dogmatski nameće kao „nepobitna činjenica“ i kao kategorija koja u svakom smislu treba i mora da zameni pol kako u zakonu, tako i u svakodnevnom životu i doživljaju stvarnosti. Umetanje diskusije o rodnom identitetu u udžbenik iz biologije navodi učenice i učenike na zaključak da je rodni identitet podjednako biološki zasnovan kao i pol, i da postoji odnos veoma bliske povezanosti između ova dva pojma.
Svi empirijski dokazi u prilog rodnom identitetu su vrlo posredni i u najboljem slučaju spekulativni, odnosno zavise samo od lične (i ideološke) spremnosti istraživača da interpretira opažene prirodne neurobiološke ili endokrinološke varijacije kao rodni identitet. Ovo je izuzetno štetno za one učenice i učenike čiji se izgled ili ponašanje ne uklapaju u stroge društveno definisane rodne uloge, a koji već predstavljaju ranjivu grupu izloženu homofobnom nasilju i neprihvatanju od strane vršnjaka i društva.
Zato kolektivi Ženska solidarnost i Lezbejska i gej solidarna mreža apeluju na Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, izdavačke kuće, kao i medije da ovoj temi pristupaju odgovorno i u skladu sa naučnim saznanjima. Takođe smatramo da je opasno predstavljati mladim ljudima, pod velom tolerancije, koncepte koji su upravo štetni po žene, gejeve i lezbejke.