Poslanik koalicije „NADA” i docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Miloš Jovanović, je u obraćanju novinarima u Skupštini Srbije izneo svoje mizogine stavove i kroz neumesna poređenja ponizio, ne samo novinarku koja mu je postavila pitanja, već i sve druge žene. Podsećamo da niko ne sme imati pravo da ponižava ni novinarke, ni žene uopšte.

„To pretvaranje Srbije u jednu ogromnu prostitutku, gde se sve meri donacijama iz Evropske unije i ekonomskom saradnjom, počinje da me… počinjem da se sramim i stidim na ta pitanja.”

Miloš Jovanović, dakle, koristi ovu pogrdnu metaforu, aludirajući na to da se prostituisane žene same prodaju, čime se zanemaruje stvarnost u kojoj su muškarci oni koji podvode i potražuju, tj. plaćaju za „pravo“ da vrše nasilje nad ženama. Metafora ne samo da je sama po sebi neadekvatna, nego i duboko ženomrzačka što samo potvrđuje da senzibilizacija svih o muškom nasilju nad ženama i njegovim oblicima, kao i implikacijama po društvo, mora biti viđena i definisana kao prioritet politika ovog društva. 

„Mislim da je to pogrešno pitanje, kao što niko vas ne pita za koliko novca biste spavali sa svima nama, jer bi to bilo krajnje uvredljivo pitanje, ispod svakog nivoa.”

Ovakvo ponižavanje, umesto davanja konkretnog odgovora na postavljeno pitanje, povezano je sa činjenicom da pitanje postavlja jedna novinarka, a ne novinar. Da bi Jovanović našao prikladnije poređenje da je ovo pitanje dobio od novinara izvesno je, jer ako znamo da je ženi u jednom patrijarhalnom društvu nametnut status seksualnog objekta i instrumenta za seksualno zadovoljenje muškaraca, te joj se i tradicionalno pripisuje sfera „privatnog” i intimnog, odnosno „kreveta i kuće”, znamo da je i „smislenost” ovakvog odgovora bila omogućena upravo time što je svakoj ženi u društvu koje sistemski mrzi žene „dodeljen” ovaj nezavidni položaj.
Prisećamo se i Bratislava Gašića, koji je pre nekoliko godina rekao: „Volim ove novinarke koje ovako lako kleknu”, nakon što je novinarka čučnula kako bi se sklonila iz kadra snimatelja. 

Novinarke su već pokazale i dokazale da one ne kleče, sada će dokazati i da njihova profesija nije tu kako bi bila iskorišćavana za jeftine i perfidne političke manipulacije koje se isuviše često izvode preko leđa žena i njihovog daljeg unižavanja u društvu.

Na početku svoje izjave, Jovanović je rekao sledeće: 

„[…] poziva i elite ovog naroda, i političke aktere u ovoj zemlji da se konačno ponašamo malo muškije, ako mogu tako da se izrazim, i da se sa tom činjenicom suočimo. Šta znači suočiti se sa tom činjenicom? Znači prekinuti taj ludi evropski put koji nas vodi pravo u zid.”

Za Jovanovića, kao i za mnoge druge, ponajviše muškarce, „suočavanje” i „hrabrost” rezervisani su za muški pol, a kako je jezik odraz društvene stvarnosti, a naše društvo i dalje tretira žene kao „pasivne”, „manje sposobne” i one koje „kleče”, ovakva izjava ne čudi. 

Još jedna odlika jezika, srećom, jeste i njegova plastičnost i mogućnost promene, te, iako nismo iznenađene, mi jesmo besne. Bićemo besne i dalje – sve dok u jeziku i praksi hrabrost i smelost ne dobiju (i) značenje ženskog.