Proteklih nedelja su studentkinje nekih beogradskih fakulteta podelile sa nama svoja iskustva seksualnog nasilja od strane profesora. Među njima su bile i studentkinje Fakulteta bezbednosti koje su nam pisale o seksualnom uznemiravanju od strane profesora G. M.
U talasu svedočanstava o ovom profesoru našle su se i bivše studentkinje koje su kod njega polagale ispit pre deset ili više godina, ali sa gotovo identičnim iskustvom uznemiravanja i zastrašivanja. U svedočanstvima se govorilo o neželjenim dodirima, uznemiravanju putem poruka, zaključavanju u kabinet. Studentkinje su naglasile i kako se pomenuti profesor hvalio svojim poznanstvom sa državnim vrhom.
Tim povodom se oglasila uprava Fakulteta bezbednosti tako što je objavila saopštenje na svom sajtu u kom se o iskustvima seksualnog nasilja govore kao o „kontroverzi vezanoj za objave na društvenim mrežama koje se odnose na navodni slučaj seksualnog uznemiravanja”. Dodatno, u zvaničnom saopštenju se našla i rečenica da „ne postoji institucija u bilo kom pravnom sistemu koja funkcioniše na osnovu kuloarskih priča ili medijskih kampanja”, kao i da „ne treba smetnuti sa uma ni to da je namerno lažno prijavljivanje […] protivpravno i neetično ponašanje, koje takođe podleže odgovornosti”.
Kredibilitet i naučni integritet na koji se pozivaju visookobrazovne institucije, pa i Fakultet bezbednosti, ne postoje u vakuumu i nisu večna ili nužna odlika naučno-istraživačkih ustanova ili akademske sfere kao takve; kredibilitet i integritet bilo koje institucije postoje samo uz preuzimanje odgovornosti za (potencijalne) probleme u njihovom funkcionisanju. U skladu sa tim, uprava Fakulteta bezbednosti imala je obavezu da ozbiljno shvati svedočanstva studentkinja, te da istraži ima li osnova za tvrdnje o seksualnom uznemiravanju na fakultetu. Za to postoje brojne efikasne, ali senzibilisane metode — anonimne ankete na fakultetu i istraživanje sa kakvim se sve problemima studentkinje suočavaju prilikom donošenja odluke da li će prijaviti nasilje, promocija procedura za sprečavanje seksualnog uznemiravanja, promišljanje o drugim razvojnim politikama u smeru prevencije nasilja ili kontaktiranje sa stručnjakinjama koje su u temi dovoljno dugo da mogu dati primere dobre prakse u suočavanju sa ovakvim problemima. Sve bi to ukazalo na dobre namere i želju da se uspostavi odnos poverenja u kom se studentkinje osećaju slobodno da prijave seksualno uznemiravanje, što dosad, kako smo videli iz svedočanstava, nije bio slučaj, uglavnom zbog straha studentkinja da će za preživljeno nasilje posledice trpeti one, a ne počinilac.
Umesto toga, uprava Fakulteta bezbednosti je izabrala da, simbolično, upravo 8. marta objavi saopštenje u kom gotovo inkvizitorskim jezikom govori o „kuloarskim pričama” i „medijskoj kampanji”, ukazujući na to da suštinski ne veruje i ne pridaje značaj probelmu seksualnog uznemiravanja u sopstvenim redovima. Dodatno je licemerno što se u istom saopštenju spominje pravilnik o sprečavanju seksualnog uznemiravanja, jer je indikativno da se studentkinje ni dosad nisu osećale dovoljno sigurno da prijave profesore koji nonšalantno govore o svojim vezama sa državnim vrhom. Ovo saopštenje ne spominje potencijalne mere za razrešenje ove situacije, ne izražava zabrinutost zbog postojanja sumnje o seksualnom uznemiravanju, niti pokazuje solidarnost sa žrtvama, ali sugestivno ukazuje na neetičnost lažnih prijava nasilja. Drugim rečima — u saopštenju nema jasnog obavezivanja na stvaranje atmosfere poverenja uz nultu toleranciju nasilja na fakultetu, ali ima preventivnog ukazivanja na neetičnost lažnih prijava, kao i na potencijalne zadnje namere koje stoje iza „medijske kampanje”.
Naša platforma će uvek biti siguran prostor za svedočanstva svih žena sa iskustvom nasilja. U tome smo uvek i jedino vođene željom da devojčice, devojke i žene, bez obzira gde se nalaze, osećaju sigurno. Kako često naglašavamo — niko nas ne plaća da budemo na strani žena — pa su i u ovom slučaju komentari o medijskoj kampanji poput dimne bombe jer nemaju za cilj ništa osim da pomere fokus sa problema seksualnog nasilja i neadekvatnog reagovanja na isto.
O istom problemu na Fakultetu političkih nauka poslušajte našu Natašu Elenkov.