Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je u emisiji Četvrtkom u 9, 25. 1. 2024. godine, da ljudi koriste društvene mreže kako bi izbacivali svoje frustracije i da izmišljaju, odnosno, u ovom slučaju, ministarka pre svega aludira na žene koje su podelile svoja iskustva akušerskog nasilja. Prema mišljenju ministarke, žene, jednostavno rečeno, lažu.

Ovakvo sramotno komentarisanje akušerskog nasilja o kome žene već nedeljama pričaju jeste nedopustivo. Danica Grujičić šalje jasnu poruku da je cilj države da uguši bes žena i minimalizuje štetu. Njene izjave idu ruku pod ruku sa dosadašnjim reakcijama države koje za cilj imaju ne samo minimalizaciju štete i maskiranja sistemskih problema, već i gušenje glasova žena koji izbijaju na površinu. Jedno od tih kratkoročnih situacionih odgovora jeste povećan iznos za rođenje prvog deteta. Žene, dakle, treba da pristanu na uslove i prakse koje su dehumanizujuće i da budu srećne ako iz porodilišta izađu žive i sa živim detetom. 

Kada pričamo o akušerskom nasilju i ženskim iskustvima, minimum empatije ne zahtevamo, već podrazumevamo, a uprkos tome, u ovom gostovanju ne samo da ga nismo ni videle kod ministarke, već je Danica Grujičić na lično iskustvo druge žene, u ovom slučaju voditeljke, odgovorila prevrtanjem očima. Zaista je poražavajuće da ministarki zdravlja bude preko glave to što žene zahtevaju da ne budu prebijane, vređane, mučene i zlostavljane u situaciji u kojoj su najranjivije i nalaze se u bolnici, na mestu na kome ne bi smelo da se plaše za sopstveni život zbog ponašanja medicinskog osoblja. Volele bismo takođe i da pogledamo istraživanje i statistiku na koju se Danica Grujičić poziva kada kaže da su žene „do skora umirale na porođaju, dok se nije edukovao dovoljan broj akušera i ginekologa.”

Dakle – ukoliko žene imaju sreću da ostanu žive, i ukoliko im zbog lekarskog nemara dete nije mrtvo – nemaju pravo da se žale. Prema mišljenju ministarke, one su jednostavno frustrirane, lažu i time nameravaju da destabilizuju sistem. 

Danica Grujičić je deo vlasti čiji predstavnici svako malo pričaju o politkama nataliteta, dok suštinski ništa ne rade kako bi poboljšali položaj majki. Umesto što štiti kolege po svaku cenu, ministarka bi mogla za početak da pokaže razumevanje za žene koje su preživele akušersko nasilje, da radi na tome da edukuje sopstvene kolege o tome kakav tretman žene treba da imaju u porodilištima. Takođe bi mogla da zahteva i insistira na povećanju kadrova u bolnicama, da zahteva renoviranje zdravstvenih ustanova, i najvažnije od svega – da ne nipodaštava iskustva žena koje su preživele akušersko nasilje.

Mehanizmi neverovanja ženama su uvek isti, bilo da je reč o muškom nasilju nad ženama, ili akušerskom nasilju. Kada žena progovori da je zlostavljana, prvo što će javnost reći jeste da želi da napakosti poštenom čoveku. Izgleda da i žene koje se porađaju u nehumanim uslovima imaju neki skriveni interes – da napakoste doktorima. Nijedna doktorka ili doktor koji obavlja svoj posao savesno, nije nasilan i ne ponižava žene, nema čega da se plaši. Međutim, minimum tri žene rekle su da ih je isti lekar zlostavljao na porođaju. Tri žene koje su zbog akušerskog nasilja i zlostavljanja izgubile svoju decu. Uprkos tome, ministarka se odlučuje da pruži bezrezervnu podršku svojim kolegama tako što gazi preko svedočanstava svih žena koje su javno progovorile o svom iskustvu. 

Nasilje koje žene svakodnevno preživljavaju, po nepisanom pravilu, nailazi na osporavanje i umanjivanje. Patrijarhalni sistem u kome je ženski život sporedan, a uloga žene jeste da služi drugima – muškarcu i državi – opstaje upravo jer održava kontinuitet neverovanja ženama, te narušava svest samih žena da je to što preživljavaju nasilje.
To je ujedno i razlog zašto je sistem uvek uzdrman kada žene dele svoja iskustva – ona su odjek koji ruši patrijarhalne zidine. 

Ministarka Danica Grujičić i država ispred koje nam se obraća treba da znaju da, ukoliko su žene frustrirane, frustrirane su sa pravom, frustrirane su jer imaju razlog, frustrirane su jer ih medicinsko osoblje ne tretira kao ljudska bića.

Zahvalne smo svim ženama koje su podelile svoje iskustvo, jer time pomeraju granice i stvaraju prostor da i druge žene progovore. 

Imaćete uz sebe uvek druge žene, one koje ne bacaju sopstveno dostojanstvo niz vodu tako što prvo misle na održanje svoje pozicije, one koje vam veruju i koje se sa vama bore za dobrobit žena.