- „Nijedna žena više / nijedan tabloid više” je poruka koja ponavlja poznati latinoamerički poklič uz dodatak o izveštavanju medija u Srbiji o muškom nasilju.
Zašto baš nijedna žena više? Jer je svaki ženski život prekinut od strane muške ruke previše. Jer je poruka da ćemo stati onda kada broj seksualnih zločina i femicida bude ravan nuli. Jer su feministkinjama ženski životi u srži naše borbe — ne samo da preživimo, već i da živimo.
Nijedan tabloid više jer zahtevamo da se mediji promene. Ako ne mogu da budu aktivni saveznici u borbi protiv muškog nasilja, ne smeju da ga umnožavaju. Taj drugi deo slogana je i primer šta znači odgovorna sloboda govora/štampe — na medijima je da izaberu koga podržavaju. Žene?
- „Bezbedne! Slobodne!” je poruka o tome da mnogi prostori nisu bezbedni jer oni sa kojima ih delimo nas nekada fizički ugrožavaju. Cilj je očistiti svaki prostor od muškog nasilja — krovove pod kojima živimo, škole, kafiće, ulice koje obeležavamo, itd.
Poruka je i da želimo da budemo slobodne da postavljamo seksualne granice, da te postavljene granice budu poštovane i da se konačno u fokus stave seksualne prakse koje doprinose poboljšanju položaja žena u društvu.
- „Želimo vam žensku revoluciju” je unapređena verzija „želimo ti žensku revoluciju” što je bio jedan od transparenata sa drugog protesta i rođendanska želja za Anitu. Kako je ne poželeti svim ženama, svakog dana?
- „Kad ti kažu histerična, ti čuj borbena” je poruka upućena svim ženama čije se jake emocije tumače kao nešto „previše”. Sve i da nekada preteramo u nečemu, treba podržavati i slaviti borbeni duh i želju za promenom celog društva.
- „Skloni mi se s puta, ide žena ljuta” je izmenjena „bež’te deco s puta, ide baba ljuta” tako da zahtev dolazi od nas — skloni nam se — i najavljuje ljutu ženu. Cilj poruke je zauzimanje prostora i ponosno ispoljavanje emocija koje muško nasilje zaslužuje.
- „Milost ne tražimo, niti ćemo je dati! Sestre nemilosrdnice” je poruka koja parafrazira navodnu izjavu vođe partizana Radeta Končara i namera je da se pošalje poruka da nema predaje i nema odustajanja jer vredi sve „izgubiti” za ideale, za ženske živote.
- i 8. „Bes na ulice! Pravda za žene i devojčice!” i „Žena ženi solidarna” su najveće a ujedno i možda najvažnije poruke. Prva govori o tome koju emociju ćemo ispoljiti, gde i zbog čega. Ako nema pravde za žene i devojčice, bes usmeravamo na… ulice.
Zašto ulice? Ulice su i stvaran prostor kojim se svakodnevno krećemo i u kome smo primećene, a na kojima bismo nekad da budemo nevidljive, ali su i simbol za sve ostale prostore. Pravda je zahtev za stanje nepravde — pred zakonom i u medijskim očima.
Druga govori o tome da ako je „žena ženi vuk” deo tradicije, onda je vreme da se ta tradicija promeni. Čak i da je zapažanje tačno (nije!), glavna poruka je da nismo osuđene na nesaradljivost i nepoverenje. Ako je bilo šta na ovom svetu izbor onda je izbor da izrazimo solidarnost jedna prema drugoj.
A šta je uopšte ta ženska solidarnost? Ukratko, sposobnost da bez obzira na sve, saslušaš ženin iskaz (pogotovo u kontekstu seksualnog nasilja) i ženski se potrudiš da je razumeš i pružiš podršku; osnažiš i digneš naizgled lične probleme na nivo političkog.
Da parovi očiju svih žena postanu jedan i da se zajedno borimo ne samo jer imamo zajedničkog neprijatelja već jer delimo bitno svojstvo — žensku telesnost.
Poruke koje pišemo i šaljemo treba da budu poruke koje živimo. A divno je videti nebrojeno mnogo poruka koje su i dovitljive i ozbiljne i srceparajuće i koje se vrte oko žena i naših iskustava.