Suzi Kaplou

Naljutiti se

Odlomci iz istoimenog teksta

 

Ženi u našem društvu poriče se iskreno iskazivanje njene zdrave ljutnje. Njeni pokušaji fizičkih obračuna karakterišu se kao smešni; ljutnja „dame“ tiho tinja i ona je iz sebe izbacuje putem malih sujetnih fraza, često usmerenih na neko treće lice, posebno decu. Žena je naučila da svoj bes drži za sebe: biti ljuta je neprikladno, estetski nezadovoljavajuće, kao i protiv slatkog, fleksibilnog ženstvenog imidža.

 

Zašto žene sebi ne mogu da dozvole ventiliranje svoje sakupljene ljutnje? Zašto ljudi u okolini doživljavaju ljutu ženu kao toliko zastrašujuću da moraju da je demoralizuju i da je spuste na nivo degradirane, neautentične smirenosti? Zdrava ljutnja govori: „Ja sam osoba. Imam određena ljudska prava koja mi ne mogu biti porečena. Imam pravo da budem tretirana sa jednakošću i saosećanjem. Imam pravo da živim svoj život kako meni odgovara. Imam pravo da za sebe uzmem ono što mogu, bez toga da povredim tebe. A ako me lišiš mojih prava, neću se zahvaliti, već ću reći ‘odjebi’ i boriti se sa tobom ukoliko je potrebno”. Ljutnja jedne osobe tu osobu postavlja na centralnu pozornicu. Ona zahteva pažnju i zahteva da bude shvaćena ozbiljno, ili… (Ili neću razgovarati sa tobom, neću raditi sa tobom, neću biti prijateljski nastrojena prema tebi, ili, ultimativno, svaki vid naše komunikacije biće završen).

 

Ispoljavati ljutnju znači rizikovati. Rizikovati da će druga osoba uzvratiti ljutnjom, rizikovati da će ona tu ljutnju pogrešno protumačiti ili odbiti da se sa njom suoči, rizikovanje da je ljutnja sama po sebi pogrešno postavljena ili da šalje pogrešnu informaciju. Zato treba imati snage da bi iskazale ljutnju – kako hrabrost za suočavanje sa osudom, tako i sposobnost za prihvatanje toga da će ljutnja možda biti neopravdana. Ne treba posmatrati sebe kao osobu čija se čitava vrednost zasniva na vrednosti svakog individualnog slučaja osećaja ljutnje.

 

Ljutnja ima sopstveno samopouzdanje, voljna je da se bori za sebe čak i po cenu ugrožavanja statusa quo, sposobna je za preuzimanje rizika i, ako je to neophodno, prihvatanje poraza bez doživljaja potpunog demoralisanja. Iznad svega, ljutnja je asertivna. Tradicionalna žena je potpuna suprotnost ovog opisa. Uz nedostatak poverenja u sebe i u sopstvenu percepciju, ona odstupa od borbe, prateći viteška pravila, prepušta nekom drugom da se bori umesto nje. Jake emocije ometaju ženu da učini nešto radikalno, one vraćaju stvari tamo gde već jesu. Nestabilnost je njena slika o sebi pri kojoj se svaka kritika doživljava kao optužba na njen račun. Ona je živo, hodajuće izvinjenje za svoje postojanje – šta bi moglo biti više suprotno zalaganju za sebe?

 

Ali od vaše ljutnje, vi skupljate snagu. Vežbanje ljutnje daje vam osećaj svesti o sebi i sopstvenoj vrednosti. Što više ta svest raste, to ste ljuće. Dva elementa nalaze se u dijalektičkom vrtlogu, rušenje idola i mitova vezanih za njih. Takođe uviđate da možete biti ljute i da to neće ubiti ljude u vašem okruženju, niti će oni ubiti vas, svet se neće raspasti.

 

Zatim se ova ljutnja, koja se rasplamsava naspram spoljašnjeg sveta, obrće i usmerava ka vama. 

 

Ova ljutnja usmerena ka sebi je konstruktivna, odnosno predstavlja konstruktivni katalizator. Ono što možete učiniti pod njenim uticajem jeste da rekonstruišete sebe i da u sebi zamenite stare, neodržive slike, obrasce i očekivanja novim. Korišćenjem vaše ljutnje na ovaj način, ujedno je i krotite. Ljutnja postaje alatka koju možete kontrolisati i koristiti ne samo kao pomoć pri promenama sopstvene percepcije, već i u borbi protiv spoljašnjeg sveta. Možete mobilisati vašu ljutnju tako da upozorite druge da više nećete tolerisati tuđa sranja, da naglasite vašu ozbiljnost, kao i da se usudite da čvrsto iznesete svoj stav.

 

U drugoj fazi, kada je ljutnja usmerena ka sebi, žene mogu podržati jedna drugu u svojim pokušajima samodefinisanja i promene, promene koju će drugi pokušati da spreče. U isto vreme mogu početi da zajedno rade na stvaranju novih društvenih formi i sruktura u okviru kojih bi individualne promene urodile plodom. Kontrolisana, usmerena, ali i dalje strastvena ljutnja prelazi sa ličnog nivoa na politički i postaje sila usmerena ka oblikovanju naše nove sudbine.

 

Objavljeno u Notes From The Third Year/Beleške iz treće godine, Njujork, 1971.

 

Prevela: Anđela Bolta, za Oslobođenje žena: feministički tekstovi 1964-1975, str. 159-161, dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/images/publikacije/Feministicka_citanka.pdf