Milica Vučetić – Trepuša rođena je 21. januara 1920. godine u selu Ježevci, kod Čačka. Milica potiče iz učiteljske porodice i sama je imala priliku da završi osnovnu školu u Ježevici, a kasnije i nižu gimnaziju u Čačku. Nakon završene srednje škole, upisuje Učiteljsku školu u Kragujevcu i završava je 1939. Iste godine postaje i članica Komunističke partije Jugoslavije. Kao prosvetna radnica započela je sa radom u osnovnoj školi u selu Trnava.

Najviše je radila sa ženama, edukovala je žene o njihovom nepravednom položaju u tadašnjem sistemu i o zastarelim shvatanjima koja su ih opterećivala. Govorila je i o važnosti ženskog rada i političkog angažovanja, kao i da postoji način da se društveni i pravni položaj žene promeni. Žene se tada nisu školovale, radile su teške kućne poslove, brinule o deci, nisu imale podršku, a ukoliko su radile u fabrici, izrabljivane su kao i svi radnici, za još manju nadnicu. Svoje delovanje je iz Trnave širila i na okolna sela i zbog toga bila omiljena među meštanima. 

Za vreme okupacije, bez prestanka obilazi okolna sela kod Čačka – Trnavu, Viljušu, Atenicu, Vapu, Ježevicu i agituje za komunističku borbu, borbu protiv tadašnje države i okupatorskog režima i uslova u kojima su se nalazili radnici i radnice, kao i borbu za oslobođenje od okupatora. Njen glas postao je odjek i došao do mnogih, s obzirom na to da se veliki broj seljaka pridružio partizanskoj borbi. Milica Vučetić bila je omiljena u svom selu, njenu iskrenu želju za boljim društvom prepoznali su i meštani. Njoj pripadaju velike zasluge za učešće žena iz tog kraja u NOB-u. Kada je maja 1941. godine formiran Sreski komitet SKOJ-a za trnavski srez, Milica je izabrana za sekretarku. Učestvovala je na Okružnoj konferenciji KPJ za Čačak, u oslobođenom Čačku, 23. i 24. novembra 1941. godine, na kojoj je izabrana za članicu Okružnog komiteta KPJ. 

Kada su se partizani povukli u Bosnu, 1941. godine, Milici je dodeljen jedan od najtežih zadataka – da radi pozadinski na teritoriji koja je okupirana, da nastavi da agituje za komunističku revoluciju i povećava broj boraca i borkinja za arodnooslobodilački rat protiv okupatora i domaćih satelita. Ovaj težak zadatak poverili su baš njoj jer su znali kako deluje na ljude i koliko je svi neizmerno poštuju. Iako su joj uvek za petama bili četnici i ljotićevci, Milica je uspevala da obavlja sve partijske zadatke i deluje uprkos strahu, pretnjama i proganjanju. Ilegalno je delovala izvan Čačka, nekoliko puta je uspevala da stupi u vezu sa ostalim drugovima i drugaricama i prenosi poverljive informacije.

Bila je mlada, hrabra i neustrašiva, na svoj 24. rođendan, zajedno sa drugovima iz partije, upala je u četničku zasedu. Verovala je do poslednjeg trenutka u pobedu naroda i omasovljenje pokreta, toliko da je za te ideje i principe žrtvovala sopstveni život. 

Nasleđe Milice Vučetić Trepuše i dalje živi.

Sećamo je se.

Slava partizankama i partizanima.