Dugi niz godina svedočimo neetičkom izveštavanju od strane raznolikih medija na više polja, što se posledično prelilo na pristup prenošenju informacija vezanim za muško nasilje nad ženama. Kako Novinarke protiv nasilja navode: „Analiza medijskog izveštavanja pokazuje da medijska pokrivenost muškog nasilja nad ženama i njegovog najbrutalnijeg oblika – ubistva, postaje sve više tabloidna u svom stilu, oslanjajući se svake godine na sve manje novinarskih istraživanja.”

Mesec oktobar obeležili su ženski protesti koji su inicijalno pokrenuti kao reakcija na inflamatorni i senzacionalistički intervju sa serijskim silovateljem Igorom Miloševićem koji je dnevni list „Informer” objavio u štampanom i video izdanju na svojim platformama. Na protestima smo kao jedan od zahteva iznele da svi mediji prate „Kodeks novinara Srbije” i „Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama” grupe Novinarke protiv nasilja.

Uprkos višestrukom kršenju navedenog Kodeksa i Smernica, kao i postojećim tužbama protiv redakcija, mediji nastavljaju da o nasilju izveštavaju u istom maniru, pri čemu neretko daju prostora već od ranije poznatim nasilnicima i pojedincima koji iskazuju jasne nasilničke tendencije. Davanjem medijskog prostora sagovornicima sa istorijom vršenja nasilja, mediji sa jedne strane retraumatizuju žrtve tih sagovornika, dok sa druge strane relativizacijom i normalizacijom podstiču nasilje. Kada su nasilnici ujedno i poznate/javne ličnosti, njihovi obožavaoci ili sledbenici njihovo ponašanje posmatraju na afirmativan način. 

Portal Blic.rs je 17. oktobra objavio članak „DETALJI STRAVIČNE TRAGEDIJE IZ VRŠCA Dušan petožilnim kablom za struju prebio suprugu i njenu majku pa se popeo na sprat kuće i RAZNEO BOMBOM”. Senzacionalističkim pristupom naslovljavanja vesti o femicidu i samoubistvu, Blic je prebacio fokus na krajnji izbor počinioca.

Informacije u članku prate navode iz naslova, pri čemu je na kraju navedeno „Prema nezvaničnim informacijama Dušan S. nije ranije prijavljivan za nasilje u porodici”, čime dolazi do relativizacije nasilja usled činjenice da veliki broj nasilnika nikada ne bude prijavljen zbog raznih faktora koji aktivno utiču na izbore i mogućnosti žrtve. Status prijave nasilnika ne sme biti korišćen kao faktor za njegovo opravdavanje.

Portal Nova.rs je 6. novembra objavio vest „Brat iz pakla: Silovao rođenu maloletnu sestru (13) više puta, osuđen na pet godina zatvora”. Senzacionalistički naslovi ovog tipa su fabrikovani u cilju postizanja efekta šoka kod čitalaca. Korišćenje sintagme „brat iz pakla” je temelj za depersonalizaciju počinioca krivičnih dela silovanja i incesta, koji mora, bez ikakve mistifikacije, biti predstavljen kao nasilnik koji je svesno izabrao da počini navedena dela. U članku se nalaze detaljni opisi počinjenih krivičnih dela, pri čemu je jezički maskiran čin silovanja sintagmom „polni odnos”.

Podsećamo da se o seksualnom nasilju ne može pričati u kategorijama odnosa, jer se nasilje dešava bez pristanka, te da je u ovom slučaju neadekvatno govoriti o „polnom odnosu”. Redakcija je ovim načinom izveštavanja omogućila prostor ne samo za retraumatizaciju konkretne žrtve, nego i retraumatizaciju svih žrtava seksualnog nasilja.

Još jedan od primera koji svedoče o neetičkom izveštavanju medija predstavlja intervju koji je portal Mondo.rs objavio 6. novembra pod nazivom „LUPIM JOJ ŠAMAR I KAŽEM DA SE SKINE – ŠOK INTERVJU RELI VOZAČA: To se sad zove silovanje, a pre je bilo normalna stvar”. Prvenstveno, jasno je da  intervjuisani muškarac ima istoriju nasilja nad ženama – koje je u ovom slučaju fizičko i seksualno. Navedenom je omogućen prostor za promovisanje nasilja – o čemu lično svedoči.

Takođe je primetno da je izostala informacija o njegovom identitetu u naslovu, što i prati praksu medija da žrtve stavljaju u fokus jedino tako što im u javnosti otkrivaju identitet. Davanjem javnog prostora „reli vozaču” redakcija Mondo.rs portala direktno normalizuje neetičko izveštavanje o nasilju nad ženama. Izveštavanje portala Mondo je zasnovano na senzacionalističkim naslovima, o čemu, pored navedenog, svedoči i njihovo prenošenje Informerovog intervjua sa serijskim silovateljem.

Jedan od zahteva protesta je bilo skidanje intervjua sa platformi, što je redakcija Mondo.rs portala učinila nakon tri nedelje od njegovog postavljanja. Intervju sa „reli vozačem” je prvobitno uklonjen sa Instagram stranice Monda, da bi, nakon dodatne kritike većeg broja ličnosti koje su uvidele da intervju i dalje postoji u virtuelnom prostoru, isti bio uklonjen i sa njihovog internet portala. Odgovornost za ovakvo izveštavanje ne sme da se prebacuje na navodnu potražnju čitalačke publike. Isto tako, nije ni na publici da predstavlja kontrolni mehanizam koji bi medije trebalo da svojim reakcijama podseća na potrebu za poštovanjem Kodeksa.

Realnost je utemeljena u činjenici da mediji svih vrsta, samim tim i novinari, utiču na formiranje percepcije kod čitalaca, te da relativizacijama nasilja – bilo ono psihičko, fizičko, seksualno ili ekonomsko, podstiču dalji razvitak klime u kojoj je žrtva onemogućena da nasilje prijavi ili potraži pravnu, odnosno emotivnu podršku i pomoć.

Relativizacijom mediji imaju ulogu produžene ruke nasilja, time što isto aktivno normalizuju. Kada je u pitanju izveštavanje o nasilju, ne sme da postoji prostor za korišćenje termina poput „ekskluzivno”, „megaekskluzivno”, „neviđeni zločin”, „zapanjujuće” i sličnih opisa u prenošenju podataka o počinjenom zločinu.