U današnjem Borbenom ponedeljku govorićemo o narodnoj heroini o kojoj se, nažalost, ne zna mnogo. Reč je o Jelisaveti Andrejević Aneti, mladoj skojevki, rođenoj osmog januara 1923. godine.

Odmah nakon završene osnovne škole, preselila se u Niš i uključila se u rad revolucionarne omladine i pridružila Savezu komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Izdvajala se po svojoj borbenosti i hrabrosti, što se moglo videti po njenim aktivnostima nakon okupacije Kraljevine Jugoslavije. Naime, bila je veoma aktivna u prikupljanju oružja i pripremi ustanka. Pridružila se Topličkom partizanskom odredu 1941. godine, gde je obavljala dužnosti kurira Okružnog komiteta KPJ za Niš. Nakon toga je učestvovala u mnogim borbama protiv Bugara i četnika.

U martu 1942. godine, Jelisaveta Andrejević Aneta je upala u četničku zasedu. Nakon tri dana mučenja, četnici su je predali Bugarima. Prema podacima, Bugari su je maltretirali i silovali i nakon toga predali Nemcima u Nišu i od tog trenutka, Jelisaveta Andrejević Aneta je odvedena u koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu. Nemci su bili izuzetno surovi prema njoj i od nje su očekivali da će odati svoje drugove i drugarice i njihove pozicije u gradu, što ona nije nikada uradila.

Prema sećanjima preživelih ljudi u logoru, mučenje je bilo deo svakodnevnice – polivanje hladnom vodom na niskoj temperaturi ili gledanje u sunce dok se ne sruši, a zatim slede i batine zbog toga što je pala, kao i ostale slične metode uterivanja straha i kažnjavanja. Jelisaveta Andrejević Aneta je ostala do samoga kraja borbena i hrabra, a to se može videti i iz jedne anegdote pred kraj njenog života.

Naime, kada joj je bila pročitano da će biti streljana na Bubnju, prema kazivanjima preživelih, Jelisaveta je ostala prkosna i sve vreme pevala pesmu Padaj silo i nepravdo, i uzvikivala je mnoge parole koje su mogle samo da razbesne Nemce. Na samom stratištu, prema pričama očevidaca, njene poslednje reči su bile: „Pobeda je naša!”, a njene reči je presekao mitraljeski rafal. Ubijena je 9. septembra 1943. godine.

Jelisaveta Andrejević Aneta je ostala u sećanju svojih drugova i drugarica kao simbol hrabrosti svojoj i nadolazećim generacijama, te su tako mnoge škole i predškolske ustanove kasnije dobile ime po njoj. Ona je posthumno dobila najviše priznanje – narodna heroina. Danas se njen spomenik nalazi u Nišu u ulici Stanoja Bunuševca, ispred Niškog kulturnog centra.

Izvor: https://megafon.co/heroine-iz-logora-aneta-andrejevic/