10 mitova o pornografiji

Ovu publikaciju pod nazivom „10 mitova o pornografiji” pripremila je inicijativa Reality Check, a za naše područje, publikaciju su prevele i prilagodile Marina Ileš i Sanja Pavlović pri Autonomnom ženskom centru, 2019. godine.

1. „Mejnstrim pornografija je kao Plejboj“

Za mnoge odrasle reč „pornografija” sinonim je za muške časopise kao što su Plejboj i Hasler. Međutim, ono što je predstavljalo pornografiju pre dvadesetak godina je nešto što je danas deo pop kulture, što gledamo u filmovima, televizijskim serijama, reklamama. Internet je potpuno promenio prirodu pornografije; ona je sada dostupna na jedan klik od nas, potpuno anonimna i obično besplatna. Današnja pornografija poprimila je oblik takozvane „gonzo pornografije” gde se genitalije snimaju u krupnom planu tako da se gledaoci osećaju kao da su oni sami učesnici samog seksualnog čina, i gde fizičko i verbalno nasilje predstavljaju normu.1

Pristupačnost, povoljnost i anonimnost pornografije na internetu konstantno privlače nove korisnike širom sveta. Procenjuje se da pornografski sadržaj čini čak 30% svih podataka koji se prenose u „onlajn” prostoru. Upišite reč „pornografija” na Google-u i u roku od nekoliko sekundi pornografski sajtovi sa interfejsom sličnim YouTube-u (npr. Pornhub, Youporn) spremni su za pretraživanje. Čak 4.6 milijardi sati pornografskog materijala se pogleda godišnje samo na Pornhub-u, najvećem pornografskom vebsajtu.2 Ovi takozvani „tjub sajtovi” su svi u vlasništvu globalne kompanije Mindgeek, koja se prerušava u preduzeće specijalizovano za veb dizajn i informacione tehnologije (IT), sa nikakvom očiglednom vezom sa pornografijom. Zapravo, Mindgeek sada ima monopol nad proizvodnjom i distribucijom pornografije, zarađujući milionsku neto vrednost kroz reklame na njihovim sajtovima i ponudu za pretplatu na sajtove sa ekstremnijim sadržajem, tj. sadržajem sa više elemenata nasilja i ponižavanja.3 Kao i svako drugo kapitalističko preduzeće, Mindgeek odvaja velike iznose novca na reklamiranje na popularnim javnim mestima. Tokom 2015. godine, na velikom bilbordu na Tajms Skveru u Njujorku bila je postavljena reklama za Pornhub sa sloganom „Sve što ti treba je ruka”, sa osnovnom porukom da ljudi mogu pronaći sreću ukoliko imaju pristup pornografiji. Mindgeek-u je u interesu da normalizuje pornografiju dok prikriva eksploataciju na kojoj se ova industrija zasniva, tako da se tražnja za pornografijom, a time i profit, povećavaju.

2. „Moje dete ne gleda pornografiju”

Većina dece danas ima pristup internetu. Anketa sprovedena 2017. godine u Švedskoj pokazala je da 70% dece uzrasta od 9 do 12 godina i 90% dece preko 12 godina poseduje računar i/ili tablet, dok 91% dece uzrasta od 9 do 12 godina, kao i sva deca starija od 12 godina, imaju pristup pametnom telefonu.4 Ovo ukazuje na to da većina dece ima neograničen pristup pornografiji na internetu. Istraživanja su pokazala da prosečan dečak počinje da gleda pornografiju sa 12 godina. Studija sprovedena 2014. godine pokazala je da je 98% dečaka i 54% devojčica uzrasta 16 godina već gledalo pornografiju, a 1 od 10 dečaka rekao je da pornografiju gleda najmanje jednom dnevno.5 Rezultati podataka prikupljenih 2014. godine pokazali su da 1 od 4 dečaka do svoje navršene 18. godine gleda pornografiju svakodnevno, i da su ti dečaci češće u odnosu na druge bili ranije izloženi seksualnom zlostavljanju ili su seksualno zlostavljali druge.6 Deca gledaju pornografiju i to je pravilo, a ne izuzetak.

Kako se lice pornografije menja, mnogi odrasli ne razumeju u dovoljnoj meri vrstu slika koje čine mejnstrim pornografiju. Istovremeno, istraživanja pokazuju da se deca generalno uzdržavaju od toga da sa svojim roditeljima ili sa odraslom osobom od poverenja razgovaraju o pornografiji.7 To je takođe razlog zbog kog relativno mali broj roditelja koristi tehnološke načine za zaštitu dece od pornografije – nisu svesni da su im deca tome izložena. Čak iako se ova vrsta filtera primeni u domu deteta, postoji značajan rizik da će se dete susresti sa pornografijom van doma, jer škole i drugi javni prostori možda nemaju filtere kojima bi se ograničila izloženost dece pornografiji.8 Kako se društvo sve više digitalizuje, imamo obavezu da obezbedimo da se primene digitalna rešenja za zaštitu dece od pornografije.

3. „Pornografija je seksualno obrazovanje“

Većina dece širom sveta suočava se sa neadekvatnim seksualnim obrazovanjem. Čak i deca koja imaju pristup nekom obliku seksualnog obrazovanja najverovatnije bivaju izložena pornografiji mnogo pre razgovora o poštovanju, pristanku i telesnom integritetu. To znači da je pornografska industrija za decu postala prvi i osnovni izvor seksualnog obrazovanja.9

Istraživanja ukazuju na to kako sadržaj pornografije utiče na stavove gledateljki/gledaoca, što utiče dalje i na njihova ponašanja.10 Šta nas pornografija uči? Mejnstrim pornografija karakteriše nasilje, seksizam, rasizam i seks bez upotrebe kondoma. Kondomi se gotovo nikada ne prikazuju u pornografiji, jer se od pojedinki/pojedinaca koji se zloupotrebljavaju za pravljenje pornografije očekuje da učestvuju u nezaštićenom seksu.11 Pornografija učvršćuje i jača rasističke stereotipe, te su afroameričke žene prikazane kao osobe sa „životinjskim tendencijama“, žene iz latinske Amerike kao žene sa „ogromnim dupetima“, migrantkinja kao „spremne“ za seks u zamenu za dozvolu boravka, a „egzotične“ i „nevine“ azijske žene kao devojčice.9 U pornografiji je nasilje takođe norma: studija iz 2010. godine pokazala je da je 9 od 10 najpopularnijih pornografskih filmova sadržalo fizičko nasilje, kao što je gušenje (engl. gagging) (oralna penetracija žene do tačke da ona ima osećaj da će povratiti ili zaista povraća), šamaranje, čupanje kose i davljenje.1 Gotovo 50% svih scena sadrži verbalnu agresiju, a žene se nazivaju dehumanizujućim i uvredljivim nazivima poput „kurva“, „pička“, „kučka“. Gotovo svo poniženje, agresija i nasilje u pornografiji usmereni su prema ženama od strane muškaraca, a žene su prisiljene da izgledaju kao da uživaju u tom seksualnom nasilju.

Šta uče dečaci i muškarci gledajući pornografiju? Da „pravi muškarac“ ne treba da poštuje „ne“ kao odgovor, da je nasilje način na koji će ostvariti štetne maskuline norme koje pornografija prikazuje. Devojke se socijalizuju da misle da je seksualno nasilje nešto što treba da očekuju tokom seksualnog čina. Tako pornografija promoviše i održava destruktivne norme muškosti, rasističke stereotipe i seksualno nasilje. Ne uči mlade o seksualnosti koja se zasniva na pristanku, poštovanju i ravnopravnosti – zapravo ih uči potpuno suprotnim stvarima.

4. „Pornografija ne utiče na veze“

Istraživanja su potvrdila vezu između konzumiranja pornografije i opšteg smanjenog kvaliteta partnerskih veza.12 Omladinske klinike beleže povećanje slučajeva „erektilne disfunkcije izazvane pornografiom“, kada kod mladih muškaraca dolazi do odložene ejakulacije ili nemogućnosti da se uzbude na partnere/-ke u stvarnom životu i poteškoća u održavanju erekcije dovoljno dugo da bi imali seks.13

Zašto gledanje pornografije dovodi do ovih posledica? Današnja pornografija stvara iskrivljenu i netačnu sliku o tome kako tela muškaraca i žena izgledaju i funkcionišu. Oni koji gledaju pornografiju mogu postati kritični prema sebi i svojim partnerima/-kama, i usvojiti nerealistična i štetna očekivanja kada je reč o izgledu i seksualnom ponašanju.14 Obe osobe mogu imati osećaj smanjenog samopouzdanja ili osećati da su pod pritiskom da učestvuju u seksualnim činovima sa kojima nisu komotni, jer veruju da ovakvi činovi predstavljaju „normu“. Dodatno, pornografija mušku publiku uči da su žene predmeti čiji je zadatak da seksualno zadovolje muškarca. Istraživanja su pokazala da je samo 10% scena sadržalo pozitivna ponašanja poput ljubljenja, smeha, zagrljaja; a čak i te scene su u proseku sadržale četiri agresivna čina.1 U mejnstrim pornografiji žene su svedene na delove tela koje treba „udarati“, „raspoloviti“, „rastegnuti“. Ako se ovo pretoči u odnose u stvarnom svetu, nije ni čudo što je posebno muškarcima umanjena sposobnost da iskuse romantične osećaje, strast i fizičku i emotivnu bliskost sa stvarnom partnerkom/partnerom.

5. „Pornografija je samo fantazija“

Ljudi tvrde da je pornografija samo fantazija: „nije stvarna“, „postoji samo u nečijem umu“, „ne utiče na ljude u stvarnom svetu”. Ali da bi se pornografija napravila, pornografi koriste prave ljude koji učestvuju u pravim seksualnim činovima koji imaju prave posledice. Suprotno nasilju u holivudskim filnovima, nema ničega lažnog u nasilju u pornografiji i posledicama tog nasilja. Žene od krvi i mesa prisiljene su da trpe degradirajuće, dehumanizujuće i nasilne seksualne činove. Ko je ta takozvana „žena iz fantazija” koju pronalazimo u pornografiji? U pornografiji, ona je „kurva“, „prljava drolja“ koja „dobija ono što zaslužuje“. Pored verbalnog zlostavljanja, izložena je ekstremnim i degradirajućim seksualnim činovima. Po njoj se pljuje, ona se vezuje, tuče. Trojica ili više muškaraca penetrirju je oralno, vaginalno i analno u isto vreme u tzv. grupnjaku. Niz lice joj teku suze dok se guši kada joj nasilno gurnu penis u grlo, često nakon što je penis bio u njenom ili anusu druge žene, sa ostacima stolice na njemu. Ovakav čin, poznat kao „DPU“ ili „Dupe pa usta“ (engl. ATM, Ass to mouth), pojavljuje se u okvirno 41% scena mejnstrim pornografije.1 Ono što u stvarnom svetu nazivamo seksualnim nasiljem, brutalnošću i degradirajućim ponašanjem predstavlja normu u pornografiji. A ženina uloga je da se pravi da uživa u svemu onome čemu je njeno telo izloženo.

Poruka koju pornografska industrija šalje je da žene koje se pojavljuju u pornografiji žele i zaslužuju da budu ponižene. Ali ne smemo zaboraviti da se iza naslova poput „Ilegalna Afrikanka jebe se za hranu”, „Mlada porno devojka pretvorena u poslušni kontejner za spermu” i „Tinejdžerka učestvuje u seks sesijama sa taticom” kriju prave žene ili devojke, sa pravom pričom, koje su prisiljene da podnesu nasilje, bol i poniženje. Pornografija nije plod mašte za one koji u njoj učetvuju i nije slučajno što industrija regrutuje upravo mlade devojke koje su marginalizovane, socio-ekonomski osetljive i koje su već bile izložene različitim oblicima fizičkog i seksualnog nasilja.15 Iz perspektive industrije, njihova osetljivost ili nedostatak alternative potpomažu njihovu eksploataciju.

6. „Pornografija ne uzrokuje nasilje“

Na stotine međunarodnih studija sprovedenih tokom perioda od 50 godina nedvosmisleno ukazuju na povezanost između konzumiranja pornografije među dečacima i muškarcima i povećane agresije prema ženama i devojčicama.16 Meta analiza, jedna od najpouzdanijih vrsta istraživanja, iz 2016. godine, na osnovu 22 pojedinačne studije iz sedam različitih zemalja, ukazala je na statistički značajnu povezanost povećanog konzumiranja pornografije i povećanja fizičke agresije, bez obzira na to da li je pornografija sadržala eksplicitno fizičko nasilje ili ne.17 Istraživači/-ce tvrde da je to posledica objektifikacije i degradacije žena koja postoji čak i u scenama bez eksplicitnog fizičkog nasilja. Druga studija sprovedena 2016. godine na uzorku od 4564 mladih uzrasta od 14 do 17 godina u pet evropskih zemalja pokazala je da je verovatnoća da dečaci počine seksualno zlostavljanje značajno povezana sa redovnim konzumiranjem pornografije.18 Studija je takođe pokazala da su dečaci koji gledaju pornografiju daleko više podložni negativnim rodnim stavovima. Mejnstrim pornografija tako doprinosi stavovima kojima se nasilje prema ženama trivijalizuje i ponašanju kojim se promoviše nasilje prema ženama. Same žene žrtve muškog seksualnog nasilja, kao i skloništa za žene sa iskustvom nasilja potvrđuju da pornografija služi kao katalizator i inspiracija za seksualnu agresiju muškaraca i dečaka.16 U svetlu pokreta #MeToo, društvo ne sme da previdi pornografiju kao fenomen koji radikalizuje muško seksualno nasilje prema ženama, devojkama i devojčicama.

7. „Pornografija je seksualno oslobođenje žena“

Neki tvrde da je pornografija seksualno oslobađajuća za žene. Ali šta to oslobođenje obuhvata? Od čega žene treba osloboditi? Globalno i istorijski posmatrano, uskraćivanje prava i sloboda ženama i podvrgnutost seksualnom nasilju proizilaze iz patrijarhata, sistema u kome muškarci drže moć i privilegije u odnosu na žene u svim sferama društva. Nejednaka distribucija moći između polova daje muškarcima moć nad životima, telima i seksualnošću žena; od rođenja, muškarci su socijalizovani da smatraju da imaju pravo na žensko telo. Tradicionalne rodne uloge definišu ženu kao pasivnu, poniznu i inferiornu, dok su muškarci kontrolišući, agresivni, dominantni i superiorni. Šta bi u takvom kontekstu značilo oslobođenje od patrijarhata? Definicija oslobođenja je „čin oslobađanja iz zatvora, od ropstva, ugnjetavanja“. Seksualno oslobođenje bi stoga podrazumevalo odstupanje od tradicionalnih rodnih uloga koje omogućavaju mušku dominaciju nad ženama, jednaku raspodelu moći između muškaraca i žena, kao i jačanje prava žena na telesni integritet i slobodu od seksualnog nasilja.

Koren reči pornografija je porne, što znači „kurva“, „prostitutka“, „seksualna robinja bez vrednosti“ — definicija koja puno otkriva, imajući u vidu kako pornografska industrija eksploatiše devojke i žene iz marginalizovanih i društveno-ekonomski osetljivih grupa, kao i one koje su već bile izložene različitim oblicima seksualnog nasilja, uključujući i prostituciju. Pornografija je multinacionalna industrija koju su napravili muškarci za muškarce, medij koji podržava seksualizovanu razliku u moći, gde su muškarci prikazani kao dominantni i moćni, a žene kao pokorne i nemoćne. Pornografija jača ideju o tome da žene nemaju pravo da kažu „ne“ i da moraju da uživaju u svemu čemu ih muškarci izlože, ma koliko to bilo degradirajuiće i nasilno. Tako stav da je pornografija seksualno oslobađajuća za žene potpuno zanemaruje postojeće patrijarhalne društvene strukture. Seksualno oslobođenje nikada ne može podrazumevati nedostatak slobode i ugnjetavanje; oslobođenje žena zahteva oslobođenje za sve žene.

8. „Feministička i LGBTQ pornografija promoviše rodnu ravnopravnost“

Neki tvrde da postoji određena vrsta pornografije koja ne sadrži ponižavanje, dehumanizaciju ili nasilje prema ženama, i koja se pravi tako da uvažava ravnopravnost. Međutim, filmovi sa ovakvim sadržajem su gotovo nepostojeći i sadržaj za koji se tvrdi da je „feministički“ nije besplatan, pa je tako ova vrsta pornografije praktično nedostupna mladima. Pored toga, ne postoje jasni empirijski dokazi koji potvrđuju ideju da se takozvana feministička, alternativna ili pornografija koju režiraju žene stvara u uslovima bez prisile.19 Na primer, jedna pornografkinja je izjavila: „može se snimiti pornografija u kojoj devojku dave, udaraju i pljuju na nju, muškarac je naziva prljavom droljom i tome slično i to je u redu, i dalje može biti feministički dokle god svi mogu da kontrolišu ono što rade.”20 Ova tvrdnja u potpunosti previđa dokaze koji ukazuju na osetljivost osoba koje se zloupotrebljavaju u pornografskoj produkciji, i vezi između gledanja pornografije i činjenja seksualnog nasilja. Indikativno je da pornografija koju prave producentkinje sadrži isto toliko degradirajućih i agresivnih činova nad ženama kao filmovi koji prave muškarci.21 To je ono što odrasli muški gledaoci žele da vide, a sva tržišta pokreće potražnja.

Isto se odnosi i za takozvanu LGBTQ pornografiju. Pornografija koja je namenjena LGBTQ ljudima nije nužno rodno ravnopravna, kritički postavljena prema normama ili nenasilna. Upravo suprotno, istraživanja su pokazala da se isti obrasci štetnih rodnih normi i nasilja u heteronormativnoj pornografiji prenose i kroz gej pornografiju.22 Muška gej pornografija, na primer, je često nasilna, rasistička i sadrži iste poruke o rodu, moći i seksualnom nasilju kao i heteroseksualna mejnstrim pornografija. Doista, odnosi moći i nasilje između hipermaskulinih muškaraca i feminiziranih muškaraca u gej pornografiji odražavaju odnose moći između muškaraca i žena i nasilja prema ženama u heteroseksualnoj pornografiji.22

9. „Amaterska pornografija je u redu zato što od nje niko ne profitira“

Mnogi zaključuju da takozvana amaterska pornografija nije pravljena u komercijalne svrhe, i da je zbog toga karakteriše ravnopravniji sadržaj koji ne objektifikuje žene. Međutim, nemoguće je sa potpunom sigurnošću tvrditi da amaterska pornografija nije pravljena za komercijalne svrhe, niti da su svi učesnici/učesnice pristali da će se snimati i na koji način. Kao primer navodimo neretku praksu da kupci seksa plaćaju dodatno ženama u prostituciji da snime seks, koji se kasnije može postaviti na internet. Amaterska pornografija je samo specifičan žanr u pronografskoj industriji, i u većini slučajeva je komercijalnog karaktera kao i drugi oblici pornografije.23

Istaživanja takođe ukazuju na to da amaterska pornografija podržava iste štetne rodne norme kao i mejnstrim pornografija.24 Štaviše, u studiji iz 2014. godine koja je obuhvatila analizu 400 najpopularnijih pornografskih filmova zaključeno je da je amaterska pornografija sadržala više nasilja i objektifikacije žena u odnosu na druge žanrove.25

Pored toga, žanrovi internet stranica amaterske pornografije kao što su „bivša žena“, „bivša devojka“ i „osvetnička pornografija“ nagoveštavaju da ovi filmovi ili fotografije nisu nastali od dve osobe koje su obe dale svoj pristanak. Slanje golih fotografija i filmova pod nazivom „seksting“ je česta pojava među mladima i te slike mogu se lako širiti i završiti na porno sajtovima ili u rukama nasilnika koji ih koriste da ih uvuku u lanac trgovine ljudima ili prete devojkama sa ciljem seksualnog nasilja. Skloništa za žene i devojke širom sveta izveštavaju kako seksualni nasilnici snimaju nasilje i koriste ga da prete žrtvi ili postavljaju sadržaj na internet bez njihovog pristanka.

10. „Pornografija nije isto što i prostitucija“

Ljudi često prave razliku između pornografije i prostitucije; jedno se dešava na filmu, a drugo u „stvarnom svetu“. Ali pornografija je samo drugačiji oblik prostitucije: „jedna ili više osoba koje upražnjavaju seks radi zarade“. Doista, pornografija i prostitucija nisu dva odvojena sveta jer mnogi pornografski sajtovi zarađuju na „video četovima uživo“ i reklamama za poslovnu pratnju putem kojih se žene kupuju i prodaju.3 Nije slučajnost da većina žena i devojaka na video četovima uživo dolazi iz siromašnih zemalja, manjinskih grupa i da nisu bele.

Istraživanja pokazuju da, poput žena u prostituciji, i žene koje učestvuju u pravljenju pornografije predstavljaju osobe nepovoljnijeg položaja koje su pogođene siromaštvom, iskustvom seksualnog zlostavljanja u detinjstvu, odrastanja u domovima za decu bez roditeljskog staranja i beskućništvom.15 Istaživanja takođe pokazuju da mnoge žene koje su eksploatisane kroz prostituciju učestvuju i u pronografiji: u studiji u kojoj je učestvovalo 854 osoba u prostituciji u devet zemalja, 49% ispitanika/-ca reklo je da su učestvovali i u pornografiji.26 Ukupno se 68% ispitanika/-ca uklapalo u dijagnostičke kriterijume za posttraumtaski stresni poremećaj (PTSP), kao u slučaju žrtava silovanja, žena žrtava fizičkog nasilja u sigurnim kućama, ratnih veterana i izbeglica koje beže od organizovane torture od strane vlasti. Zanimljivo je da osobe u prostituciji koje su korišćene i za pornografiju imaju teže simptome PTSP-a u odnosu na ostale. Žrtve pornografije, prostitucije i trgovine ljudima kažu da je pornografija posebno traumatični oblik prostitucije jer se slike njihovog zlostavljanja nikada ne mogu u potpunosti ukloniti sa interneta.27

Na snažnu vezu između pornografije i prostitucije dodatno ukazuje istraživanje potražnje za kupovinom seksa. Studije pokazuju da su oni muškarci koji gledaju pornografiju skloniji da kupuju seks i da oni koji kupuju seks žele da sa ženama u prostituciji imitiraju ono što su videli kroz pornografiju.28 Poslednji izveštaji švedske policije takođe ukazuju na to da policija hapsi sve mlađe i mlađe muškarce za kupovinu seksa, fenmen koji povezuju sa povećanjem i raširenošću konzumiranja pornografije. „15-ogodišnji dečak neće se sam od sebe probuditi jedno jutro i odlučiti da kupi seks. U našem poslu je stalna pojava da muškarci koji kupuju seks konzumiraju značajne količine pornografije“, kaže bivši šef Odeljenja za prostituciju Policije u Stokholmu, inspektor Simon Hagstrom.29 Pornografija, dakle, pokreće potražnju za prostitucijom i trgovinom ljudima tako što povećava tendenciju muškaraca i momaka da kupuju tela žena i devojaka.

Literatura:
  1. Bridges, A. J., Wosnitzer, R., Scharrer, E., Sun, C., and Liberman, R. (2010). “Aggression and sexual behavior in bestselling pornography videos: A content analysis update,” Violence Against Women, 16(10):1065-1085.
  2. Godišnja statistika PornHub-a.
  3. The Economist. Naked Capitalism – Pornography. 26-09-2015.
  4. Medierådet (2017). Unga & medier 2017. Om barn och unga 9-18 år. Stockholm: Medierådet.
  5. Mattebo, M., Tydén, T., Häggström-Nordin, E., Nilsson, K., and M. Larsson. (2013). “Pornography and Sexual Experiences Among High School Students in Sweden.” Journal of Developmental and Behavioural Pediatrics, Vol. 35(3):179-188.
  6. Donevan, M., Jonsson, L. (2018). Högkonsument eller porrfri? Svenska ungdomars pornografikonsumtion över en 10- års period. Föreläsning i Almedalen, Sverige.
  7. Mattebo, M. (2014). “Use of Pornography and its Associations with Sexual Experiences, Lifestyles and Health among Adolescents”. Digital Comprehensive Summaries of Uppsala Dissertations from the Faculty of Medicine 974. Uppsala: Uppsala University.
  8. Skolverket. (2016). IT-användning och IT-kompetens i skolan. Skolverkets IT-uppföljning 2015. D.r: 2015:00067.
  9. Donevan, M. “If porn is sex education, what does it teach?” in Freedom Fallacy: The Limits to Liberal Feminism, (eds.) Miranda Kiraly and Meagan Tyler. Connor Court Publishing: Australia.
  10. Wright, P. (2018). “Pornography and sexual behavior: Do sexual attitudes mediate or confound? Communication Research, DOI: 10.1177/0093650218796363.
  11. Grudzen, C., Ryan, G., Margold, W., Torres, J., and L. Gelberg. (2008). “Pathways to health risk exposure in adult film performers.” Journal of Urban Health, 86(1):67-78.
  12. Perry, S. (2017). “Does Viewing Pornography Reduce Marital Quality Over Time? Evidence from Longitudinal Data,” Archives of Sexual Behavior, Vol. 46: 549-559; Zillmann, D. and B. Jennings. (1988) “Pornography’s Impact on Sexual Satisfaction,” Journal of Applied Social Psychology, 18: 38-53.
  13. Svanell, A. Har den svenska penisen slaknat? Svenska Dagbladet, 08-02-2018. Hämtad från: https://www.svd.se/har-den-svenska-penisen-slaknat.
  14. Schneider, J. (2000), “Effects of Cybersex Addiction on the Family: Results of a Survey,” Sexual Addiction & Compulsivity, 7:31-58.
  15. Grudzen, R., Meeker, D., Torres, J. et al. (2011). “Comparison of the Mental Health of Female Adult Film Performers and Other Young Women in California.” Psychiatric Services, 62 (6): 639-45.
  16. Waltman, M. (2014). “The Politics of legal Challenges to Pornography: Canada, Sweden and the United States.” Stockholm Studies in Politics No. 160. Ph.D. dissertation, Stockholm University, 2014. ISBN 9789176490471; Waltman, M. (2016). “Pornography and men’s violence against women”, Part 2 Pornography and prostitution: a report on exploitation and demand, pp. 31-108, Stockholm: Unizon.
  17. Wright, P, Tokunaga, R. and A. Kraus. (2016). “A Meta-Analysis of Pornography Consumption and Actual Acts of Sexual Aggression in General Population Studies.” Journal of Communication, DOI: 10.1111/jcom.12201.
  18. Stanley et al. (2016). “Pornography, Sexual Coercion and Abuse and Sexting in Young People’s Intimate Relationships: A European Study.” Journal of Interpersonal Violence, 1.26. DOI: 10.1177/0886260516633204.
  19. Waltman, M. (2017). “Appraising the Impact of Toward a Feminist Theory of the State: Consciousness-Raising, Hierarchy Theory, and Substantive Equality Laws.” Law & Inequality: A Journal of Theory and Practice, 35(2): 353-391.
  20.  Whisnant, R. (2015). “Not Your Father’s Playboy, Not Your Mother’s Feminist Movement: Feminism in a Porn Culture” in Freedom Fallacy: The Limits to Liberal Feminism, (eds.) Miranda Kiraly and Meagan Tyler. Connor Court Publishing: Australia.
  21. Sun, C., Bridges, A., Wosnitzer, R., Sharrer, E., and R. Liberman. (2008). “A Comparison of Male and Female Directors in Popular Pornography: What Happens When Women are at the Helm?” Psychology of Women Quarterly, 32:312-325.
  22. Kendall, C. (2004). Gay male pornography: an issue of sex discrimination. Vancouver: UBC Press.
  23. Attwood, F. (2009). Mainstreaming sex: The sexualization of western culture. London: I.B. Tauris.
  24. Van Doorn, N. (2010). “User-Generated Pornography, Gender Reification, and Visual Pleasure.” Convergence: The International Journal of Research into New Media Technologies, 16(4):411-430.
  25.  Klaassen, M., and J. Peter (2014). “Gender (In)equality in Internet Pornography: A Content Analysis of Popular Pornographic Internet Videos.” The Journal of Sex Research, 52:721-735.
  26. Farley et al. (2004). “Prostitution and Trafficking in Nine Countries: An Update on Violence and Posttraumatic Stress Disorder.” Journal of Trauma Practice, 2:33-74.
  27. Donevan, M. (2018). Preliminary results from Talita’s study on the pornography industry.
  28. Farley, M., Golding, J., Matthews, E., Malamuth, N., and L. Jarrett. (2015). “Comparing sex buyers with men who do not buy sex: New data on prostitution and trafficking.” Journal of Interpersonal Violence, DOI: 10.1177/0886260515600874; Monto, M., and N. McRee. (2005). “A comparison of the male customers of female street prostitutes with national samples of men.” International Journal of Offender Therapy and Comparative Criminology, 49:505-529.
  29. “Vi måste prata mer om sexköparna”. Fråga Doktorn 2017-04-24. Retrieved from: https://www.svt.se/fraga-doktorn/vi-maste-prata-mer-om-sexkoparna/